Objektivno i neobjektivno

U procesu opažanja duh direktno uviđa stvarnost onakvu kakva je po sebi u objektivno idealističkoj metafizici po kojoj apstraktni ontološki termini označavaju apsolutne ideje, čiste suštine koje vrednostima i normama morala pridaju apsolutno, objektivno važenje, nezavisno od ljudskog društva i moralnog ponašanja u određenoj epohi.

Objektivizam je tendencija da se objekti shvate kao nešto što postoji, ili važi po sebi nezavisno od čoveka i društva. Ne postoje kriterijumi kojima se može utvrditi da li zaista postoje apsolutno objektivne stvari, ideje i vrednosti.

Doprinos Nušića

Nušić je vešto isticao sve moralne bolesti svoga vremena. Imao je izuzetan dar za razotkrivanje skorojevića, karijeriste, snobove, laskavce, birokrate, primitivizam koji se video iza lažne učenosti. Opširnije

Golišave plaže

Nudus je pokret kod Starih Grka koji je propagirao kult golog ljudskog tela. Svlačenje na plaži oslobađa čoveka od predrasuda i stida. Pomaže harmonijskom zdravom razvoju, fizičkoj i moralnoj higijeni i upućuje na poštovanje prirodne lepote.

Volja

Volja za životom je osnovni pokretač, ali volja za životom je u svojoj prirodi i volja za moći.

Spomenik neznanom junaku

Godine 1922. stanovnici sela pod Avalom podigli su na planini Avala spomenik neznanom srpskom junaku. Spomenik je simbolizovao mnoštvo svih onih poznatih i nepoznatih junaka koji su u ratu poginuli. Godine 1938. na mestu starog spomenika podignut je novi rad Ivana Meštrovića. Odavanje počasti neznanom junaku je deo međunarodne diplomatske obaveze.

Biti uvek protiv

Malodušnost i negativnost je nedostatk volje. Dešava se kada osoba želju ne pretvara u čin iz njemu svojstvenih razloga. Ima jaku odbojnost prema aktivnostima koje su potrebne za izvršenje. Takve osobe se ustručavaju od aktivnosti onda kada je ona potrebna i često rade sasvim suprotne radnje.

Sklonosti

Sposobnost ili sklonost da se reaguje na jedan način je navika. Strečena je i ustaljena ponavljanjem, učenjem. Osoba naviknuta na određenu aktivnost se odlikuje spretnošću i pravilnošću izvršenja. Radnje zasnovane na instiktima, prirodnim refleksima, su prirodne navike vrste. Misli i osećanja se izražavaju određenim jezikom, s tim što se sklonosti vremenom mogu menjati, uvode se druge sklonosti.

Naučno

Jedan od najizraženijih naučnih principa je proverljivost u praksi. Praktično proveravanje rezultata istraživanja. Verifikacija rada. Određeni zaključak dobija na vrednosti samo ako iz njega proizilaze konsekvence koje tačno predviđaju praktična iskustva.

Zaključci empirijskih nauka se mogu proveriti (sociologija, biologija, fizika...) dok stavovi fundamentalnih nauka (matematika, logika...) često označavaju samo norme i strukture mišljenja.

Dogovor posle spora

Kada dve strane ne mogu da se dogovore postoji mogućnost sudskog spora. Ako u toku spora dođe do dogovora, znači dve strane su napravile nagodbu, poravnanje. Ona mora biti u skladu sa zakonom, inače sudija ne sme da je usvoji. Napravi se zapisnik o sporu, overi sa obe strane i unese u sudski zapisnik. Odobrena nagodba od strane suda je izvršna.

Čovek kao merilo

U centru svih razmatranja o etrici i moralu je čovek. Osoba se bori da uskladi prirodna čovekova prava sa utvrđenim društvenim normama. Čovek po pravilu radi ono što misli da je bolje. Norme su da čovek radi ono što je dobro i lepo; što iziskuje zadovoljstvo i sreću.

Moralna kriza

Promenom socijalnih odnosa, građanin postaje svestan nužnosti promena moralnih normi. Gubi se vera u vrednosti. Dosadašnja pravila i načela se gube, norme su nove.

Pojava morala

Sa pojavom građanskog društva, robnonovčane privrede, javila se i potreba o raspravama o moralu i normama.

Moralne norme

Ponašanje osobe ima svoj oblik, a u skladu je sa normama ocenjivanja, moralnim načelima.

Ko je dobar?

Da bi se procenila etika pristupamo u skladu sa kriterijumima, upoređujemo ponašanje u skladu sa nizom normi, pravila koje već postoje u društvenoj zajednici. Na osnovu toga se ocenjuje dobrota, zloba, ili indiferentnost.

Svest o ponašanju

Etika je svesno ponašanje osobe. Pre svega gledano sa aspekta morala. Na primer: čovek je dobar ili loš; pošten, nepošten i sl.